Đuro Dautović: Kragujevčanke nemaju čemu da se nadaju

Koliko Košarkaška liga Srbije nudi zanimljivih utakmica, ništa manje ne nudi ni zanimljivih igrača, od kojih svaki ima neku svoju priču.
Ove sedmice otišli smo do Kragujevca i SPD Radničkog, čije boje već četvrtu sezonu brani 23-godišnji Đuro Dautović. Sasvim običan, a ipak poseban dečko i košarkaš. Samo će vam se pokazati zašto.
Nakon početnog upoznavanja i pitanja kako je, iskreno, uz osmeh rekao je:
„Odlično, nakon druge vezane pobede“.
I tako je krenula priča o ovom zanimljivom košarkašu koji igra na poziciji beka i krila, a koji je i mladi reprezentativac Srbije u 3×3.
„Izgleda da nam je bila potrebna neka šok terapija, bili smo letargični na startu sezone i uopšte nismo igrali na način na koji smo zamislili. Smena na klupi promenila je sve. Došao je Igor Todorović, čovek iz Kragujevca koga svi znamo i koji forsira bržu igru i jači trening. Ispotavilo se da nam takva igra više leži i da je njegov dolazak za trenera pun pogodak. Mislim da se najveća promena desila na samom treningu, a to je ono što gledaoci ne vide, što vidimo samo mi“, priča Dautović.
Dobre partije ovog sjajnog dečka ne ostaju nezapažene, a koliko je on zadovoljan…
„Zadovoljan sam, ali nisam ja neko ko mnogo pažnje obraća na sebe i svoje individualne partije. Meni je najbitnije da Radnički pobeđuje. Ako odigram dobro naravno da mi je drago, ali i ako ne odigram, najvažnije je da ekipa pobedi“, skromno i iskreno od Đura.

Četvrtu sezonu u Kragujevcu, Dautović igra na zavidnom nivou. A sve je počelo u malom Banatskom Karađorđevu, selu u okolini Zrenjanina, da bi kao srednjoškolac prešao u Beograd i zaigrao za Partizan.
„Tamo sam prošao sve mlađe kategorije. Partizan kao Partizan, nema šta da se priča. To je institucija što se tiče proizvodnje mladih igrača i škole košarke“, priča Daurović i nastavlja:
„Nakon toga sam igrao u Žarkovu, gde sam sarađivao sa sadašnjim trenerom Metalca Đoletom Ilićem. On mi je mnogo pomogao da izađem iz loše faze u kojoj sam bio u tom periodu. Uz njegovu pomoć, našao sam put kako treba da igram i radim i opet sam se pronašao u svemu“.
Nakon Žarkova, Đuro je zaigrao B ligu u Borcu iz Zemuna, da bi potom prešao u SPD Radnički i KLS ligu.
“ KLS je jako kvalitetna liga, usudiću se da kažem da je verovatno i najkvalitetnija domaća liga u regionu. Mladim igračima uvek trebaju jake ekipe, treninzi i utakmice. Mišljenja sam da svaki mladi košarkaš treba da prođe kroz Košarkašku ligu Srbije, da bi mogao da pređe na veći nivo i ode dalje“, smatra bek Kragujevčana.

Zanimljiva tema o kojoj Dautović voli da priča jeste basket 3×3, gde je zabeležio i nastupe za mladu reprezentaciju Srbije. Razlika ima mnogo, a otkrio nam je i šta je njega navelo da se oproba i u ovom sportu.
„Nakon prve godine u Radničkom, situacija nije po mene lično bila sjajna i nisam bio zadovoljan sam sa sobom. Tada sam imao 20 godina, a to su te godine kada jednostavno čovek treba da se oprobau u svemu, pa i u 3×3. Većina momaka smatra, kao što sam i ja tada mislio , da je to nešto mnogo lošije od košarke i da nije za nas. Imao sam mnogo predrasuda, a uopšte nisam probao“, objašnjava Dautović i nastavlja:
„Baš te godine su selektori Marko Ždero i Danilo Lukić pravili širi spisak za igrače do 23 godine, koji je bio sastavljen od košarkaša koje su pratili na utakmicama, a koji nikada nisu igrali basket. Ja sam se našao na tom spisku i kada sam dobio poziv prvo što sam osetio bio je strah. To sam i rekao kouču Dači, a on mi je odgovorio da ne brinem ništa, da samo dođem i da probam. Ako se nađem u tome, nađem se, ako ne nikom ništa. Razmišljao sam ja dugo šta da radim, savetovao sam se sa svojim najbližim i sa još nekim ljudima. Ali zove te Srbija, ti jednostavno nemaš pravo da razmišljaš o tome da kažeš ne. Tako je bar kod mene kući i celo moje okruženje tako razmišlja. Otišao sam na prvi trening i od tog momenta slika mi se okrenula za 180 stepeni“.

Parket zameniti betonom nije lako. Plaši li se Đuro povreda na drugoj podlozi.
„Ma ne. Fizički sam spreman za napore i nikada ne razmišljam o tome. Ja nisam neko ko sebi dozvoljava da na trening ili turnir, gde se igra u kontaktu, odem nespreman. Nisam taj tip igrača. Nisam neko ko je preterano talentovan, pa može bez treninga da igra na talenat. Ja konstantno moram da budem u treningu i to i radim. Čim se završi sezona uzmem sedam do deset dana odmora i odmah nastavljam sa teretanom, treninzima“, krajnje skromno i neposredno priča ovaj izuzetni mladić.
Da li je skromnost generalno njegova vrlina?
„Mislim da jeste. Ne volim da pričam o sebi u superlativu, čak i kada znam da je dobro i da je sve super, ne osećam se lepo kada pričam o sebi na taj način. Ostavljam drugima da govore o meni, bilo to dobro ili loše“, svakom izjavom ostavlja vas zatečenim ovaj zreli dečko, koji napornim radom krči svoj put do zvezda.
Četvrtu godinu Dautović provodi u Kragujevcu, koji je, kako kaže, postavo njegova druga kuća.
“ Stekao sam ovde i mimo košarke mnogo prijatelja i drugara. Imam društvo i čak i leti, kada nisam u Kragujevcu, viđam sa njima i to će ostati deo mene dok sam živ. Znam da ću ovde uvek imati prijatelje i drugare i da ću se uvek vraćati u ovaj grad“, kaže Dautović.
Ima 23 godine, pa smo dopustili sebi da izbegnemo samo stereotipe i ozbiljne teme i pitali ga da li to planira da postane kragujevački zet.

„A to ne (smeh). Imam ja već dugo devojku, ona je iz Zrenjanina. Sa njom od kada sam došao u Radnički. I istina, Kragujevčanke nemaju čemu da se nadaju“, sa ljubavlju priča Dautović.
U srcu Šumadije rođeni Vojvođanin se odomaćio, ali, kao i svakom igraču, želja mu je da se oproba i negde dalje.
“ O tome mašta svaki igrač, pa i ja. Do sada se neke stvari nisu poklopile, nisam još bio spreman i zreo da idem dalje i hvala Bogu pa je tako i da sam ostao ovde. Da li ću otići nakon ove sezone ili ostati i dalje, to niko još ne zna“, kaže perjanica SPD Radničkog.
Dok smo razgovarali, njegov Partizan je igrao protiv Barselone. Omeli smo ga u gledanju kluba u kome je proveo nekoliko lepih godina svog života.
„To je klub koji mi je otvorio oči. Bio sam klinac kada sam od kuće otišao u veliki grad i taj period odrastanja i sve što se dešavalo oko mene, veže me za Partizan. Jesam navijač crno-belih, ali nisam ostrašćen, da idem u krajnost. Zvezda i Partizan su naši najveći klubovi i sigurno je da nema igrača ne samo iz Srbije, već iz Evrope i sveta koje ne oduševi atmosfera na utakmicama Eurolige u Beogradu. To što imamo mi u Srbiji, tu povezanost klubova sa navijačima, sigurno nema nigde u svetu. I mi u Kragujevcu imamo ozbiljne navijače i bude ti lepo kada je puna hala i kada navijaju za tebe. Daješ i preko svojih mogućnosti da ih zadovoljiš i tako im se zahvališ što su došli. Mogu samo da zamislim kako je to kada igraš na nekom većem nivou“, završio je Đuro Dautović.
Skroman, realan, zaljubljen, posvećen košarci i svemu što radi. Možda jednog dana i on dočeka da ga puna beogradska Arena dočeka gromoglasnim aplauzom. Kao dečko koga krase prave ljudske vrednosti, to sigurno zaslužuje. Uz maksimalnu predanost radu, sigurni smo da će to zaslužiti i igračkim kvalitetom. #klsrb