• Meni je već 29 godina i mislim da ima mnogo igrača koji pre mene zaslužuju da dobiju poziv u reprezentaciju…

Da Košarkaška liga Srbije iz godine u godinu sve više raste i postaje primamljiva kako za domaće, tako i za inostrane igrače, činjenica je koja se ne može osporiti. Iako neki košarkaški centri kubure sa problemima, evidentan je i razvoj nekih novih, koji vremenom postaju stabilni prvoligaši i ozbiljne sredine koje ne zaobilaze kvalitetni igrači.

Iz tog razloge, naše putovanje kroz KLS odvelo nas je do Čajetine, mesta koje je proteklih godina postalo ozbiljan košarkaški centar, zahvaljujući odličnim rezultatima koje postiže ekipa Zlatibora.

I tu smo zatekli njega, Brana Đukanovića. Igrača o kome se malo priča i piše, a svojim kvalitetom i igrama zaslužuje da se glas o njemu što više i dalje čuje.

Ipak je prošao sve mlađe reprezentativne kategorije Srbije. Preko domaće lige i Crvene Zvezde, FMP-a, Metalca otisnuo se na petogodišnje putovanje po inostranstvu, igrajući u Španiji, Estoniji i Mađarskoj. Na kraju se ponovo vratio kući, u svoju Srbiju, svoju KLS ligu i nakon dve godine, sada već njegov – Zlatibor.

“ Iz mog ugla je lepše igrati kući, nego u inostranstvu za neke slične uslove“, počinje svoju priču bek ekipe iz Čajetine, Brano Đukanović i nastavlja:
„Pri tome, naša liga jača i dosta je više praćena, a rast i razvoj KLS iz godine u godinu su sve evidentniji. Igrači to vide, još ako uspeju da naprave dobru sezonu mladi igrači mogu sebe izbaciti u prvi plan što im otvara vrata za dalje i to im je podstrek. Kvalitet, finansije, organizacija domaće lige su sve bolji i kada se sve to uzme u obzir i oni, da kažem stariji igrači odlučuju da se vrate nazad. Tako sam i ja učinio i nisam se pokajao“.

Zlatibor je ovu sezonu otvorio na najbolji način. Maksimalan učinak od tri pobede na otvaranju sezone pokazuje da godine prolaze, ali da za Čajetince ambicije ostaju iste.

“ Još je početak lige, ekipe se uigravaju, kako sezona bude odmicala, ekipe će rasti, neke će se i pojačavati. Na nama je da nastavimo da radimo, da što jače treniramo, gradimo našu hemiju i radimo na našem prepoznatljivom napadačkom stilu koji nas krasi. Za sada je odlično krenulo, ali videćemo za šta će to biti dovoljno i u kom pravcu će sve ići. Jer, nikada ne smemo da zaboravimo da se ne pitamo samo mi na terenu, već i protivnik“, realan je Đukanović.

Kada se priča o ambicijama Zlatibora, zadrška ne postoji, jer oni su klub koji je već osvojio sve što se moglo osvojiti. Sa određenom dozom sete u glasu, svi se sećaju one sezone kada zbog nakaradnih pravila ABA lige nisu uspeli da uđu u elitno regionalno takmičenje.
“ To se ne zaboravlja i žal ostaje. Sve je pošteno izboreno na terenu, ali neke druge stvari se nisu poklopile i mislim da je velika nepravda što Zlatibor nije završio u ABA 1 ligi. Ali, moralo se dalje“, priča bek Čajetinaca.

Što je prošlo, prošlo je i život tera da se gleda napred. U ovom slučaju, to je tekuća sezona.

„Naše ambicije su uvek iste, a to je da budemo pri vrhu. Da li će jedna pobeda odlučiti da budemo prvi, drugi ili treći, nikad se ne zna. Naš cilj je da rastemo iz utakmice u utakmicu i da budemo što bolji u datom momentu i na date okolnosti. Kažem to jer igramo na dva fronta i potrošnja je velika. KLS nije ni malo naivna liga, svaka utakmica traži maksimum od svih nas“, kaže Đukanović i dalje objašnjava:

“ Biće jako teško dobijati na gostovanjima. Liga je izjednačena, a svako gostovanje je priča za sebe. Nema lakih utakmica, svaka je teška na svoj način i svaka može da se izgubi. Naš sledeći protivnik je BKK Radnički, koji nas dočekuje na svom terenu. Svi koji misle da nas očekuje lak zadatak varaju se. Svi se spremaju, svi se pojačavaju, klubovi su finansijski stabilniji čime je liga dobila na kvalitetu. Dosta je tu dobrih igrača, što daje širu i veću dimenziju lige“.

Zlatibor je jedan od glavnih pretendenata za vrh tabele. Ipak, Đukanović je, kao i mnogi mišljenja da je Vojvodina najozbiljniji pretendent za odbranu titule prvaka KLS.

„Mislim da je svima koji prate ligu jasno da se Vojvodina tu izdvaja. Odlično su startovali, imaju sjajan roster i cela priča oko njih govori o tome da oni ciljaju na najviše, što je i normalno. Tu još imamo Joker, koji je sastavljen od odličnih igrača, zemunsku Mladost, koja će sigurno biti izuzetno neugodan rival. Dosta je ekipa koje će na domaćem terenu biti nezgodne, kao što su Sloboda, Čačak, Vršac, pa i Tamiš“, mišljenja je Đukanović.

S obzirom da je prošao sve mlađe reprezentativne selekcije Srbije, te da se sa juniorskom reprezentacijom čak okitio i bronzanom medaljom sada već daleke 2012. godine, pitali smo Brana Đukanovića i da li mašta o pozivu za seniorsku reprezentaciju.

„To je svima san, ali ja sam čvrsto na zemlji. Meni je već 29 godina i mislim da ima mnogo mladjih i talentovanih igrača koji pre mene zaslužuju da dobiju poziv. To ne znači da ja odustajem, naprotiv. Ja sam za Srbiju i našu reprezentaciju na raspolaganju u svakom trenutku, kao što sam bio i u mlađim kategorijama“, iznenađujuće objektivno, realno i zrelo od Đukanovića koji svoj fokus usmerava na nastupe u dresu Zlatibora:

„Ovo je treća godina da sam u Čajetini i da nisam zadovoljan i igrama i uslovima, isto kao i oni sa mnom, ne bih ni ostajao tu. Radim na sebi svakodnevno, mislim da mogu da popravim još dosta toga i da napredujem. Gladan sam rada i usavršavanja i predan sam tome da popravim neke nedostatke koje ja primećujem u svojoj igri“.

Ovakva zrelost nije često viđena kod igrača njegovih godina, pa smo ga za kraj pitali, od koga je nasledio tu karakternu osobinu.
„Majka je Hercegovka, Gačanka, dok je tata Valjevac. Rođen sam u Beogradu i čudna je to mešavina gena, ali mislim da sam ipak više povukao ove hercegovačke, na majku“, kroz osmeh završava Brano Đukanović, sjajan igrač, sagovornik i dečko koji može, ali ne dopušta sebi, da leti visoko. Za primer drugima i za ponos i srpske košarke i svoje porodice.

Foto Nikić #klsrb