Intelektualac Dugalić – inženjer aerodinamike pod obručima KLS

Kada se rodiš u Americi, tamo odrasteš, završiš škole, fakultet, nije baš za očekivati da ćeš se jednog dana odlučiti da samo spakuješ kofere, ostaviš porodicu i prijatelje i dođeš da živiš u Srbiji. Bez obzira na srpske korene. Ali, život kao život, često zna da piše romane.
Tako je pre dve godine, svoju posebnu priču krenuo da piše krilni igrač Sloge, Miloš Dugalić. Sa nepune 22 godine i diplomom fakulteta i master studija, doneo je odluku da dođe da živi i igra košarku u Srbiji.

“Došao sam da vidim kako je ovde i da igram košarku”, uz osmeh počinje svoju priču za naš zvanični portal Miloš Dugalić i nastavlja:
“Igrao sam košarku na Illinois Institute of Technology u Čikagu pet godina. Kada sam završio fakultet pružila mi se šansa da nastavim da se bavim sportom koji volim ili da radim u struci. Odlučio sam da ima vremena za posao u sferi mašinstva i aerodinamike, čije master studije sam završio. Nije mi bilo teško da se odlučim i otvorila mi se prilika da dođem u Srbiju, Leskovac i ekipu Zdravlja“.

Roditelji jesu iz Srbije – otac bivši džudista iz Studenica, majka bivša rukometašica iz Smedereva. Ali u Leskovcu nikoga nije imao, niti znao.
„Odigrao sam sezonu, radio sam, trudio se. To mi je bila prva šansa koja mi se otvorila, jer realno, u Americi je malo teže kada završiš sa fakultetom, nija kao u Evropi da igraš u klubovima. Tamo imaš ili G league ili NBA. To je vrhunski nivo i tu nije lako igrati. Morao sam odnekud krenuti da bih jednog dana stigao do tamo, korak po korak“, objašnjava Dugalić, vraćajući se na priču o godini provedenoj u leskovačkom Zdravlju:
„Bilo mi je stvarno lepo, imao sam dobro društvo. Leskovac je dobra sredina, ljudi su sjajni, dobro su me prihvatili, a hrana je fenomenalna (smeh). Jedina loša stvar je što smo ispali iz lige, ali to je košarka, sport, dešava se“.

Nakon juga Srbije, sledeći korak na Dugalićevom putu ka košarkaškim zvezdama bilo je Kraljevo.
„Ovde je već druga priča. Imam rodbinu u Studenici, odakle mi je otac, a u Kraljevu mi žive tetka, teča i braća, sa kojima provodim dosta vremena. Brzo sam se privikao, što nije problem kada si okružen dobrim ljudima – u svlačionici, na terenu, ali i van njega. Pitate me za hranu? Uh, ovaj kraj je poznat po sirevima i kajmaku koliko sam upoznat. Sviđa mi se i to, ali ako moram da biram, ja bih neki balans leskovačkog roštilja i sireva“, uz osmeh priča Miloš Dugalić.

Slogi na početku sezone nisu cvetale ruže. Međutim, kako prvenstvo odmiče, Kraljevčani, pod dirigentskom palicom trenera Saše Đorđevića igraju sve bolje, a kao nagrada stigli su i dobri rezultati u vidu pobeda.
„Mi kao ekipa igramo dobro. Ima lošijih utakmica, naravno, ali igramo sve bolje i to je najbitnije. Teška je sezona, jer KLS je dosta jača od drugih liga u regionu. Vidim to na utakmicama, kako se i naši i protivnički treneri trude da dobro pripreme utakmice“, komentariše krilo Sloge i nastavlja:
„Jako mi je lepo raditi sa trenerom Sašom. Dao mi je priliku, dao mi je slobodu i svi igrači od njega imaju vetar u leđa, što je jako važno. Ako nešto pogrešimo na utakmici, ne moramo da se okrećemo ka klupi da čujemo šta će nam reći, jer već znamo šta traži od nas. Kada pogreši vrati se što pre u igru da ispraviš grešku. I držimo se toga, zato mislim da iz kola u kolo i igramo sve bolje. Atmosfera i ambijent u ekipi su odlični, mi želimo da uspemo kao tim i siguran sam da će tako i biti“.

Dobre partije našeg sagovornika nisu prošle nezapaženo, pa se našao i na spisku reprzentacije Košarkaške lige Srbije, koja će 30.ovog meseca učestvovati na Saboru košarke u Banja Luci.
„Znači mi to svakako, ali ja ne letim mnogo. Jako sam samokritičan, uvek hoću da izvučem maksimum iz sebe. Zadovoljan jesam, ali težim većem i naporno radim da napredujem iz dana u dan u svakom pogledu. Takav sam generalno u životu“, iskren je Dugalić.
Kada se već otvorio, iskoristili smo priliku i da ga pitamo dal su lepše Srpkinje ili Amerikanke?
„Svako ima svoju lepotu (smeh). Ako moram da biram, mislim da su Srpkinje lepše. I voleo bih da nađem devojku ovde, da ostanem uz naš narod. Ali da nju povedem sa sobom u Ameriku jednog dana“, uz osmeh priča ovaj 24-godišnji košarkaš.
Srbiju voli i svoje korene neguje, ali Amerika mu ipak nedostaje.
„Tamo mi je porodica, sestra. Tamo sam odrastao i navikao se na ondašnji stil života. Život u Srbiji i Americi je generalno totalno drugačiji. Sve što je ovde dobro, loše je tamo i obrnuto“, priča Miloš i nastavlja:
„Meni je lepo da mogu promenim sredinu, upoznam različite kulture. U Americi ljudi razmišljaju drugačije nego ovde po pitanju mnogih stvari i lepo je videti razliku. Onda imaš priliku da postaneš svestrana ličnost sa širim vidicima“.
Da je zanimljiva i svestrana ličnost, sa kojom se može razgovarati o raznim temama, pokazao nam je i u ovom razgovoru. Za kraj smo ga pitali šta voli da radi kada nije na treninzima i utakmicama.

„Volim da spavam mnogo, da igram igrice i provodim vreme sa drugarima. Van sezone sam počeo da idem na golf, na bazene, da provodim što više vremena vani. A kada sam u Americi tokom leta, najdragoceniji su mi trenuci kada igra fudbal sa ocem“, otkrio nam je svoje hobije Miloš Dugalić.
Košarkaš, inžinjer aerodinamike, koji voli Srpkinje, leskovački roštilj i kraljevački sir. Dečko koji ne odustaje od svojih snova, a to je da se vrati u Ameriku i jednog dana i tamo zaigra košarku na višem nivou. Neposredan, otvoren i svestran. Ukratko – Miloš Dugalić, krilni centar Sloge i jedan od najboljih igrača KLS. #klsrb